Poslednjih dana često se ističe važnost postavljanja ličnih granica. Međutim, šta to tačno podrazumeva i zašto su nam lične granice izuzetno važne u kontaktu sa drugima?
Granica je ono što možemo smatrati mestom gde se zaustavljaju naše želje, vrednosti i uverenja, a počinju potrebe drugih. Te granice mogu biti zdrave, rigidne ili previše prozračne. Jasno je da u poslednja dva slučaja postoji potreba za radom na njima.
Kada su granice previše rigidne ili “tvrde”, to znači da osoba ne uzima u obzir potrebe drugih i time ne dobija ništa hranjivo iz svog okruženja. Jedan od primera tvrdih granica je kada ljudi burno reaguju i ne dozvoljavaju nikome da im se približi, što često proističe iz osećaja ugroženosti. Oni veruju da ih drugi lako mogu povrediti i često analiziraju tuđe postupke u potrazi za skrivenim namerama. Drugim rečima, osećaju se veoma nesigurno.
S druge strane, kada govorimo o granicama koje su previše prozračne ili propustive, mislimo na ljude koji bez kritičkog razmišljanja prihvataju tuđa pravila, potrebe i želje, dok potiskuju svoje. U ovom slučaju, kao i u prethodnom, postoji intenzivan osećaj nesigurnosti, ali iz drugih razloga. Nesigurnost proizlazi iz negativne slike o sebi i straha od odbacivanja i napuštanja, zbog uverenja da postavljanje ličnih granica u interakciji s drugima može ugroziti naše odnose. Takođe je bitno istaći da nekad ova situacija nastaje iz nedostatka znanja i informisanosti o tome šta zapravo predstavljaju lične granice i kako se mogu postaviti.
Zbog čega dolazi do poremećenih ličnih granica?
Često, zbog nametnutih uverenja u primarnoj porodici i u društvu o tome šta predstavlja “pristojno i lepo ponašanje”, kao i zbog želje za prihvatanjem i potvrdom lične vrednosti, ljudi pristaju da potisnu svoje potrebe i želje. Kao rezultat toga, drugi ih manje primećuju i poštuju. Ovakvo potiskivanje može dovesti do depresije, osećaja usamljenosti, otuđenosti, ali isto tako i do impulsivnosti, razdražljivosti i besa.
Kako možemo proceniti svoje lične granice?
Neka od pitanja koja nam mogu pomoći da razumemo svoju sposobnost postavljanja zdravih granica:
Da li prepoznajem kada me razgovor sa drugom osobom iscrpljuje?
Da li kažem kada negde ne želim da idem ili nešto ne želim da radim?
Da li prekidam kontakt sa ljudima koji za mene nije hranljiv?
Da li se usprotivim kada obim posla prevazilazi moje kapacitete?
Da li kažem prijateljima ako me njihovi komentari povrede ili uznemire?
Da li smem da “razočaram” porodicu ako njihova očekivanja od mene nisu u skladu sa mojim potrebama i ciljevima?
Da li umem da postavim granice samom sebi u odnosu sa hranom i alkoholom kad sam sam/sama, a da li umem isto to u društvu?
Da li smatram da su moje potrebe manje važne u poređenju s tuđim?
Da li sumnjam u sopstvenu vrednost i sebe?
Da li dajem drugima previše moći ili autoritet nad sobom?
Kako granice pomažu našem svakodnevnom iskustvu?
Jačanje naših granica pomaže našem uverenju da je ono što radimo u redu, da možemo odbiti ono što ne želimo i tražiti ono što želimo.
Naša sposobnost da donosimo odluke nezavisno, da se branimo bez obzira na to da li će nas drugi podržati ili ne, doprinosi jačanju naše autonomije i nezavisnosti. Jasne granice takođe mnogo doprinose kvalitetu međuljudskih odnosa.
Autor: Milena Ivković